Re: Sta trenutno citate?

by **Tanja** 22nd January 2012, 06:17

Branka_RHCP wrote:
mary*frusciante wrote:Toplo preporucujem knjigu Maria Vargasa Ljose ''Avanture nevaljale devojcice'', citala sam je prosle (ili pretprosle) godine, uzivala sam.

Definitivno jedna od najboljih knjiga koju sam procitala.

Slazem se!

Divna je knjiga, ne znam zasto nisam procitala jos njegovih knjiga Rolling Eyes

by Mastaliste 25th January 2012, 02:21

Dobrica Ćosić, Koreni.
Zgodno je vratiti se ovom romanu.
Drugačije je, zrelije.
Omamljuje deskripcija.
Opija prikazivanje Đorđeve opsesije, tuge, agonije neporoda.
Volim da se pojedinim delima vratim, da se samoosetim, koliko li sam se promenila od onog doba kada prvi put čitah roman.

by Kapljica 25th January 2012, 07:48

Procitala sam konacno Idi, vreme je.
Ne znam kojim bih recima opisala svoje impresije, zaista je prelepa knjga.
Nemam sta drugo da kazem osm da svi treba da je procitaju.

by Mastaliste 25th January 2012, 08:38

Ne slažem se da treba svi da je pročitaju.
Tipično je ženska knjiga.
Recimo, pouzdano znam da bi se Čarli iste zgrozio, Nick, verujem, takođe.
Ženska je. Krhka, tanana.
Nije štivo za život, za više od pukog tugovanja, za soasećanje, za misao laku.
KNjia se pamti, ne po kvalitetu, već po empatiji, poistovećivanju.

Preformulisala bih: Svi koji imaju sklonosti prema emotivnim knjigama, ne onim trivijama, već knjigama sa dušom, sa dahom jakih emocija, neka je pročitaju.

by Mastaliste 31st January 2012, 03:33

Ponovo, Dobrica Ćosić, Koreni.

Još uvek sam pod utiscima.
Priznajem, intenzivnijim, no u ranijim čitanjima.
Roman čudesne priče, dobro pripovedno tkanje o tankoj krvi Katića.
Porodice u nestanku, porodice u strahu, čežnji i iščekivanju deteta koje bi ih nastavilo, nasledilo, i preporodilo.
Porodica koja je ustvari više tuđa, nego njihova, u čiju su se lozu
mešali drugi, kako bi se prividno, nastavila vrsta, rod, soj.
Patnja.
Đorđeva, Aćimova, Simkina, pa i pripovedača i sluge-Nikole.
Svako u sebi neguje svoju tegobu, bol, tišt koji ne jenjava.
Đorđe i Aćim žude za pokolenjima, prvi za sinom, drugi za unukom.
Sumnjaju u ispunjenje nade, u to ostvarenje iščekivanog.
Đorđe, inferiorni junak čije misli zakopavaju dušu čitaoca, prže, lome.
Isto koliko lome i njega samog.
Večita sumnja u svoju plodnost, u svoje umeće, živost razdire ga.
On je grub, nesrećan, zadrt, udaljen, preblizu, toliko je toga, a ništa je.
Ne vidi se. Ne nazire mu se sitno biće od tolikog očaja.
Simka, Đorđeva žena, ne odustaje od žudnje za rađanjem.
Nudi se, trudi, podaje, traži, ne popušta, a žrtva je.

Katićevi, i sami došljaci, i sami krv nekrva tužna su porodica, uprkos bogatstvu koje ih preplavljuje.
Bogatstvo srazmerno tugovanju za detetom.

Miris sena, prirode živo je kao kod Šolohova, oseća se, grize nepce, budi, razrogačuje.
Dopada mi se buđenje čula kojim Ćosić omamljuje.
Zadivljujuće umetnički.

Mesečina, sumrak, predvečerje, jedine su jasne dorednice vremena.
Simboličke.
Ne objavljuju dan, dobro, mir, sreću, vidljivost, a niti su mrak, crnilo, gašenje, i zeb.
Naprotov, upravo mesečina, tu je pominjana da iskaže nadu, neizvesno, moguće, očekivano, išekivanje.
Baš mesečina.
Niti vidljivo, niti nevidljivo.
Tek da se u jedno posumnja, istim žarom koliko sumnjaju u to čiji li je Adam, kada se rodi.
Ni u koga da upere prstom, ali sve da gledaju ispod oka.

Koreni. Roman žudnje za nastavkom, produženjem, ali roman o sve dubljem ukopavanju u tuđe.
Sanjanje o svome, ali prilaženje tuđem, dalekom koji postaje najbliži.
Koreni umesto jutra, nose noć, umesto sreće nanose taloge sumnje, crnila, i opreza.
Pravi roman za odlazni januar...I one koji taj januar baš i ne vole.

Danas počinjem sa romanom Cink, Davida Albaharija.

by **Tanja** 31st January 2012, 03:43

Ja se nadam da cu danas da procitam Kako bih bez tebe od Gijoma Musoa

by Mastaliste 2nd February 2012, 08:45

Pročitala Cink, nevelik roman Davida Albaharija.

Zanimljiv, ali ne baš po mom ukusu.

Naslov romana nosi jednu reč. Cink.
Zvučno,jednostavno, ali primetno.
Lako, suglasnicima nanizan naslov višeslojnog romana.
Romana o ocu, a ustvari roman o sebi.
Prisustvo i odsustvo, pisanje, i priča.
Haotični pokušaj da se napiše priča o nekom koga nema.
Nema ni priče.
Barem ne redom, hronološki, ona se gubi pod naletima sećanja,
asocijacija, ideja, i prenutih trenutaka razmišljanja o stvaranju,
pisanju. Fragmentaran je tok.

Možda baš ta priča koja teče malo zbunjivo i haotično može
biti isticanje suprotnosti junaka naspram oca koji je bio organizovan,
pedantan, miran.
Ovo pisanje pomalo je hipomanično, priča kreće, zaustavlja se, nastavlja, navaljuje.
Svet priče se razrušava time, nasuprot očevoj težnji, nakon ratnog doba
da svoj svet pažljivo sagradi kako nanovo ne bi bio razrušen.

Priča o priči, priča o ocu, a ustvari priča o autoru samom.
Pišući o drugima, pišemo o sebi.
Jer, emocionalni deo pisanja o ocu zaustavljen je svešću da je emocija
zatočena u romantičarskom dobu, i da je umrli otac prošlost.

Beži od
patetike.
Sećanja na oca nižu se, planu najednom, kao svetlost, kao
motiv, kao ideja, nižu se kao po pasusima. Kako bi se izbegao očaj
odlaska.
Priča se prekida kao da se gube reči da se očeva smrt opiše.
U svesti je ima, ali se sećanja mešaju, ne mogu se držati pod kontrolom, na okupu.

Priča o velikim gradovima, Americi priča je o gubljenju u mnogoljudnosti.
Nije isto biti svi i biti samo "ja".
Nije lako prodreti u druge.
Lako je zagubiti se među njima, pisati o njima, time predavati referat o sebi.
O svojim predstavama o ljudima, o mestima, situacijama, mislima.
Upravo te priče samo su posledice naših pozitivnih ili negativnih potkrepljenja u životu.
Amerika kroz slike Elvisa Prislija, upućuje na smrt koja prikazuje živost zemlje.
Tako i priča nastaje, živa je, postoji, jer je neko nestao.
Da bi se osvetlela Amerika, potrebna je priča o Elvisu, a da bi se osvetlela priča, pripovedanje, potrebna je očeva smrt.

by **RedHeaded** 4th February 2012, 10:24

Khm, Maštalište i Mary, evo da ne spamujemo na temi Upravo sada mogle bi ovdje nastaviti o dubrovačkoj književnosti..

Uglavnom, mi smo čitali Marina Držića, Junija Palmotića, Ivana Gundulića i Šiška Menčetića.
Svidjele su mi se Držićeve komedije, dok mi je recimo, Gundulićeva Dubravka pomalo dosadnjikava za čitati. Naravno, ima jasnu i snažnu poruku, no jednostavno mi je nezanimljivo.

I kao osoba, Držić mi se više dopada. Imao je burniji život, intrigantnija je ličnost.

by Mastaliste 4th February 2012, 10:33

Kako niste čitali Mavra Vetranovića? Veliki je i značajan stvaralac tog perioda? Takođe i Džore Držić.
Ilija Crijević takođe, čuveni poeta laureatus, itekako značajan za tu početnu fazu.

by **mary*frusciante** 4th February 2012, 10:38

Obožavam dubrovačku, baš mi leži. Ističem gorepomenute pesnike: Mavra Vetranovića, Iliju Crijevića i Šiška Menčetića, oni su mi (za sada) najdraži.

by **RedHeaded** 4th February 2012, 10:39

A čitali smo ih sve, ali ne tako detaljno. Recimo, njihova djela, ili samo neke strofe/kitice imamo u čitanci iz hrvatskoga, te smo ih pročitali, odredili glavnu poantu i neke bitne činjenice za svakog od tih pjesnika.
Za razliku od toga, Držića, Gundulića i Menčetića smo baš temeljito obrađivali (što podrazumjeva pročitati cijelo djelo, zbirku pjesama itd)

Naš srednjoškolski gimnazijski program je PRETRPAN, pogotovo program iz hrv.jezika tako da ne stižemo obraditi sve temeljito, onako kako bi trebalo...

by Mastaliste 4th February 2012, 10:56

Takvi su i naši programi na književnosti, pa sam morala sama za sebe da popunjavam rupe u znanju. Tako da skroz razumem.
Moram reći da je strašno naporan iz hrvatske književnosti bio August Šenoa krajnje iritantan.
Ali me je oduševio Krleža, ali i Ranko Marinković.

by **RedHeaded** 4th February 2012, 12:27

Mi smo sad baš na Šenoi.. Upravo sam pročitala Prijana Lovru, a prije smo čitali Zlatarevo zlato.. Što reći, Z.z. mi je isto bilo dosadnjikavo, ali kada njegov način pisanja i opus stavim u tadašnje književne prilike.. nebih niti ja mnogo bolje pisala Rolling Eyes

Nekako je morao privući čitateljsku publiku, približiti im realističke teme te ih pokušati potaknuti na promjene...

by **mary*frusciante** 5th February 2012, 08:39

Erazmo Roterdamski, Povhala ludosti

by Mastaliste 5th February 2012, 08:45

Divna je. "Marljivo brani svoju ludost." Volim taj citat.
Posvećeno delo Tomasu Moru.
Uživala sam.
Delo malo obimom, ali toliko šašavo, slobodno, lucidno.

Nadam se da i sama uživaš.
Šta ti se najviše dopada?

by **mary*frusciante** 5th February 2012, 08:52

Oh, baš to.

Šašavo, slatkasto-kiselo. Volim dela manjeg obima, vodim se principom da je manje zapravo više, mnogo više. U ovom delu baš uživam ovih dana, guštam ga kao kafu, polako. Gutljaj po gutljaj. Večeras ću je popiti, pa će preneti utiske, ne volim pre svršetka da donosim zaključke. :krug:

by Mastaliste 5th February 2012, 08:55

Hajde, iščekujem tvoje reči.

Ja sam ga u dahu slistila.

Tako je isto i Kamijev Stranac, maleno delo, ali predobro, posebno, utkano u biće koje ga nađe.

Ja trenutno čitam Basarinu Famu o biciklistima.
Dugujem vam prikaz Bulatovićevog romana, znam, ali stići će.

by **boyana.777** 5th February 2012, 15:48

Zao mi je sto jako malo vremena nalazim za citanje neceg na svoju ruku... tako da sam uhvatila ovih par dana izmedju dva roka, da se relaksiram uz Rembrantov trougao.

by **21st Cherry Boy** 6th February 2012, 22:00

V. Novak: "Posljednji Stipančići"

by **Branka_RHCP** 7th February 2012, 02:27

Mama i ja smo preko Alnarija naručile knjige Ptica nad Bosforom (za nju) i Slatke male lažljivice (za mene)
Da li je neko od vas čitao neke od navedenih knjiga?

by **slowhand** 7th February 2012, 11:34

ja citam autobiografiju mise aleksica(basiste riblje corbe)

by **RedHeaded** 7th February 2012, 12:40

Ante Kovačić : U registraturi. Za sada nisam oduševljena.

Inače ne volim baš hrv. književnost, draži su mi strani autori. Inovativniji su, zanimljivijih tema... No, uvijek se treba poštivati svoje tako da..

U planu imam pročitati neka poznatija djela E.A.Poea, i još neke dijelove Balzacove Ljudske komedije. Realizam i naturalizam su me baš oduševili

by Mastaliste 7th February 2012, 19:20

Ni mene nije naročito oduševio roman U registraturi.
Začudo, mnogi su bili oduševljeni.
Čudo da nisi i u njemu našla primese naturalizma.

Ima ga.

Svaka čast za žudnju za LJudskom komedijom.
Dobar je Balzak. flower

Mada, ja više volim Zolu.

by **RedHeaded** 8th February 2012, 03:19

Možda još nisam došla do tog naturalističkog dijela

Balzac mi je so far u top 5 pisaca koje sam čitala za lektiru. Stvarno mi se sviđa! Zolu na žalost nismo čitali, ali smo gledali film napravljen po knjizi Thérèse Raquin

by **21st Cherry Boy** 8th February 2012, 03:56

Uh, ja sam iz registrature dobila jedan. Toliko mi je bila zanimljiva knjiga. :3

Sada čitam Prividi od Richarda Bacha.

by **Tanja** 9th February 2012, 03:10

Zapostavila sam malo temu

tanychy wrote:Ja se nadam da cu danas da procitam Kako bih bez tebe od Gijoma Musoa

Procitala sam ju inace, prije par dana.
Prva stvar koju sam primjetila je da je malo drugacija od prethodne dve koje sam procitala (Samo budi ovde i Zato sto te volim). Ne mogu reci da me je knjiga odusevila, ali da me je zainteresovala sigurno jeste. Nedostaje mi emocija koje je pisac trebao da unese u svoje rijeci pa bi ih i citaoci osjetili (ali to je stvar i sa ostalim njegovim knjigama). Mogu samo reci da sam procitala mnogo bolje napisanih knjiga i da cu vjerovatno ovu u skorije vrijeme i zaboraviti.

Trenutno sam pocela Tajni jezik cveca od Vanese Difenbo i za sada je jako interesantna, tako da se nadam da me nece razocarati do kraja, a nakon nje planiram da citam Delirij od Lauren Oliver.

by Mastaliste 9th February 2012, 03:44

Zbog čega meni Gijom Muso i njegovi naslovi liče na nešto preslatko, preglupo i prebezvezno?
Na nešto toliko daleko od mog čitalačkog favoritnog oblika?
Zbog čega?
Zbog čega je svaki naslov prepatetičan?

by **Tanja** 9th February 2012, 07:23

Hhaha, pa da znas da ne grijesis mnogo.
Naslovi mu jesu pateticni, prica sama ne bas toliko. Mada ako mene pitas ovo je tipicni ljubic, nesto poput Nore Roberts ili Amande Kvik.
Iskrena da budem, nemam pojma sto ih citam uopste, valjda se nadam da ce da me odusevi nekad.

by **Branka_RHCP** 10th February 2012, 02:12

Sada čitam Slatke male lažljivice (Pretty Little Liars) od Sare Šepard.
Veoma intrigantna i glamurozna knjiga.

Samo me nervira jer ima štamparskih grešaka i ispuštenih znakova interpunkcije...

by **Tanja** 12th February 2012, 07:01

Zavrsila sam Tajni jezik cveca . Odlicna, mnogo mi se dopada.
Prvo sto me je privuklo je sam taj jezik a i kasnije saznaja da je on stvarno postojao (jos jedan razlog da volim viktorijanski period). Neobicna prica o porodici i na neki nacin odrastanju. Drago mi je da nije tipicna knjiga, gdje je sve divno, bajno i krasno vec je puna preokreta, prije svega emocija.

Trenutno citam Clockwork Angel by Cassandra Clare.

by Sponsored content