Re: Ekatarina Velika

by **ivarhcp4ever** 1st September 2011, 01:45

Paja'95 wrote:Volim

Ko ne voli? xD

by Mastaliste 5th December 2011, 09:00

Ne znam šta bi se o EKV-u moglo napisati?
Kao da svakom rečju kojom bih pokušala da iskažem emocije koje njihova muzika prenosi na mene, ustvari krnjim njihovu briljantnost.
Ne govore li oni dovoljno, ne prenose li?
Uživam, istinski uživam u njihovoj muzici.

Oduševljavaju me, čine nemirnom.
Podstiču na emociju, na razmišljanje,
na traženje smisla.

Danas nema takvih bendova.
Kao da je zamrznut, sahranjen osećaj za kvalitet u ljudima.
Površne stvari uzele su maha,
komercijala zamenila je one vrednosti koje su
zbog toga i pokopane.

Soba.
Anestezija
Ona mi je rekla
Budi sam na ulici
Sinhro
Srce

Ima li kraja?
Ne.
Ni ne treba da ga bude.

charlie

by Mastaliste 24th December 2011, 13:16

Skup misli odbeglih u pesmu u žudnji da se nađe smisao.
San na leđima mazge (mazga, a ne konj, nimalo slučajno, jer se aludira na odsustvo onog iskonskog ponosa, naočitosti).
Groteska življenja. Neuljuljkano snevanje.
Težak položaj. Stare vrednosti umiru u totalnom krahu.
Kamen, kopito, ulepljena kosa, sunce...
Umor, teskoba, nespokoj. Ni san više ne može biti odrednica koja utišava, smiruje, nosi optimizam.
I stvari, i misli gube stare svrhe.
Nestaju.
Ostaju zvukovi.
Neprimereni, neprijatni. Zvuk kopita koje kvrcka, očevo pranje ruku.
Preosetljivost čoveka na elemente prirode.
Na umetnost, na postojanje.
Iritacija svega. Svega običnog, svakodnevnog.
I momenat telesnog uživanje pretvoren je u truli zvuk.
Nema opisa lepote trenutaka.
Nikud hedonizma. Orgazma koji donosi blagost. Ne.
I vođenje ljubavi puko je gledanje one u koju prodire.
Umesto njenog uživanja primećuje krik.
Svuda se u prvi plan stavlja zvuk. Čulo.
Ali u obliku onog slušanja koje davi. Koje odgoni, udaljava.

Pesma je izvođena kroz elemente krika.
Pesma nenapisana da se dopadne. Da očara.
Naprotiv.
Da iziritira, pokrene. Natera na akciju. Na možda takođe neki vrisak.
Na ubadanje duše željen pomaka.
Nerazgovetno pevanje. Bolje rečeno, recitacija.
Gubljenje energije, i volje da se peva.
Ostaje reč, ostaje krik.
Ono što nekada beše lepota. Sada je tupost.
Daleko od leopog. Samo krik. Samo ubod.
Ubod iritacije. Nezadovoljstva.

Prometej
se pominje kao neko ko čuči na ramenu, kao da golica čovekovu
ratobornost, budi taj krik, želi da natera na borbu, na trud. Na korak
je do eksplozije. Do haosa.

I naslov: I'v always loved you.
prošlo vreme.
Nema sada mesta za osećanja.
Ugašena su. Umesto da voli. Može da zavrišti.

by Kapljica 1st January 2012, 11:33

Maštalište wrote:[color=violet]Ne znam šta bi se o EKV-u moglo napisati?
Kao da svakom rečju kojom bih pokušala da iskažem emocije koje njihova muzika prenosi na mene, ustvari krnjim njihovu briljantnost.
Ne govore li oni dovoljno, ne prenose li?
Uživam, istinski uživam u njihovoj muzici.

Koliko se slazem sa tobom. Jaaaaako dubok trag ostavljaju na moju psihu. Jednostavno ne mogu da se oduprem energiji koju prenose. Tekstovi, muzika... Kao da su pisani za neku trecu dimenziju. A i jesu, kad malo bolje razmislim. Jer ne mogze svako da razume takvu muziku. Drago mi je sto ja mogu, makar na svoj nacin.

by **Charlie`From`Stadium** 2nd January 2012, 00:36

Karavan. Kakva mocna rec, rec koja upija svaki trenutak u sebe. Vreme koje je proslo, vreme koje je sada ili podrobnije vreme koje prozdire samo sebe dok ovo pisem. Vreme koje dolazi, vreme koje ce sa sobom doneti nesto lepo ili ruzno. Sasvim je svejedno opet ce sa sobom prozdrati svaki trenutak koji je donelo. Ako je ikako moguce budi moj karavan da sa tobom prolazim kroz svako svoje vreme.

by Sponsored content